Unutrašnja Drugost kao izvor straha: elementi horora u putopisnom izveštaju sa Balkana
Apstrakt: Putopisna fikcija kreirala je brojne Druge pridružujući im ontološki nestabilan status, dok je klasični putopisni izveštaj širio strah od tamne unutrašnjosti Evrope, prenoseći predstave svakodnevnih političkih razmirica, atentata, ratova i ustanaka. Koliko i gotski roman koji čitaoce zabavlja prizorima ruševina i mračnih objekata na istoku Evrope, putopisni izveštaj je Evropom širio strah od Balkana, opisujući ga kao mesto koje dovodi u opasnost čitav kontinent. U radu se preispituje elastičnost granica putopisnog žanra i ukazuje na prigodne transformacije pojedinih delova putopisnog izveštaja u tekst koji treba da izazove šok, stravu, zaprepašćenje. Uporedno prisustvo svesti o geografskom identitetu Balkana kao evropskom i težnje da se on očudi kao unutrašnja Drugost Evrope, praćeni su proizvodnjom zastrašujućih slika. Premda se ovi prizori ne mogu tretirati isključivo kao pretnja „reverzibilnom kolonizacijom“, preispituje se pretpostavka da je hibridnost osnova na kojoj se proizvodi stravičnost Balkana, ukazujući na strepnju Evrope od ulaska Orijenta u „telo Okcidenta“ ili mogućnost da bude inficirana elementima „tuđinske“- orijentalne kulture.
Ključne reči: imagologija, Balkan, Orijent, geosimbolika, telesni horor, putopis, hibridnost