NACIONALIZAM OBIČNIH LJUDI Etnicizacija muzičke tradicije na primeru Sabora u Guči
Apstrakt: U poslednjih tridesetak godina, u okvirima etnologije i kulturne antropologije ukazalo se više radova i diskusija posvećenih nacionalizmu viđenom kroz prizmu popularne kulture. U svetlu teorije Hobsbauma, Gelnera, Hejsa i Komarofa, nacionalizam nije više rezultat velikih svečanih simbola i zvaničnog političkog delovanja, već pre popularne zabave, medija i običajne prakse običnih ljudi u njihovom običnom životu. Tradicijske koncepcije povezane sa primordijalizmom su u odstupanju. U svom radu hteo bih da analiziram veze koje se javljaju između tradicije, nacionalizma i muzike na primeru festivala pod nazivom Dragačevski sabor trubača, u gradiću Guča u Srbiji. Smatram da se tu mogu izdvojiti tri posebna diskursa/naracije na temu njegove istorije i značaja: dominantan je srpski diskurs, "slab" romski diskurs i diskurs spoljnog istraživača. Sadašnja analiza oslonjena je na rezulte etnografskih terenskih istraživanja iz 2010. godine, koje je obavio autor sa grupom studenata iz Instituta za etnologiju i kulturnu antropologiju UAM u Poznanju.
Ključne reči: etnicizacija, nacionalizam, Dragačevski sabor trubača, popularna kultura. Prema britanskom istoričaru Eriku Hobsbaumu, "nacionalna pitanja