ДРУГА СТРАНА РЕВИЗОРСКЕ КУЛТУРЕ. СТУДИЈА ПРИМЕРА ОДНОСА ОБАВЕЗА И ОПТЕРЕЋЕЊА УНИВЕРЗИТЕТСКИХ НАСТАВНИКА
Apstrakt: Заступници примене мерила тзв. ревизорске културе на рад чланова академске заједнице у Србији полазе од начела, да не само што је све подложно мерењу, него се једино на тај начин може измерити "објективни" учинак одређене установе или појединца. У недостатку егзактног метода таквог "мерења", међутим, позивају се на стандарде и параметре које или прокламују сами, или их преузимају од страних установа, често их прилагођавајући сопственим политичким потребама у наводном "увођењу реда" у стручно и професионално деловање академске заједнице. Сами припадници академске заједнице, односно њихов конкретан рад, остају неразмотрени од стране таквих научно-образовних "реформатора", или барем невидљиви у одговарајућој нормативистици. У светлу тога, да управо према важећој правној нормативистици у области високог образовања, екстерној евалуацији треба да претходи поступак самовредновања установе чији се рад разматра, предлажем методологију за утврђивање стварног радног оптерећења универзитетских наставника у односу на врсте обавеза предвиђених Уговором о раду, Законом о Универзитету, те Статутом Факултета, а све то на основу вођења личне евиденције обавеза и рачунања времена које је било потребно да се оне изврше на високо квалитетан, професионалан начин у току једне школске године.
Ključne reči: етнологија и антропологија; ревизорска култура; реформа високог образовања – стандарди успостављања и контроле квалитета; универзитетски наставник; Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду