СТРУКТУРА ИГРОКАЗА И НАРОДНО ГЛУМОВАЊЕ У ОБРЕДНОЈ ПРАКСИ У СРБИЈИ
Apstrakt: У низу обредних радњи које су у пракси у време годишњег циклуса обичаја поред различитих структурираних облика понашања с намером да се постигне жељени циљ, тј. нешто битно по појединца или заједницу, још увек је приметна и посебна форма комуникације која се остварује у виду мањих представа или игроказа чији су извођачи вешти људи, аматери и припадници локалних средина. Суштина овакве комуникације огледа се у томе да не постоји јасна граница између извођача и публике, па у том контексту извођачи и публика чине једну хомогену целину игроказа. Према наизглед слободном избору појединци учествују у унапред планираном представљачком вербалном или невербалном игроказу. Простор у којем се изводе игрокази је улица, гумно, црквена порта, пропланак, раскрсница, двориште или неки стамбени простор, домаћинство, место око огњишта, данас кухиња. У најновијем периоду често се све измешта на позорницу локалног Дома културе, а укључује се и школа у припреми учесника. Дакле, у раду се расправља о посебној врсти понашања приликом обављања одређене обредне праксе, што уједно чини и део посебних одлика културне баштине у целини.
Ključne reči: игроказ, народно глумовање, глумац, публика, ритуал, обичај