КОГНИТИВНА АНТРОПОЛОГИЈА И НЕМАТЕРИЈАЛНА КУЛТУРНА БАШТИНА
Apstrakt: Когнитивни антрополошки приступ посматра културе не као мате- ријалне феномене, већ као когнитивне организације материјалних фено- мена. То значи да се култура схвата као идеацијски когнитивни систем, то јест систем знања, веровања и вредности који постоји у умовима њених припадника. Проучава се то на које начине људи разумеју, организују и – у крајњем случају, користе – материјалне објекте, догађаје и искуства која сачињавају њихов свет. Узевши у обзир одређења нематеријалне културне баштине – а која, углавном, полазе од УНЕСКО-ве Конвенције о заштити исте из 2003 – у којима дефиниенс, између осталог, укључује форме културног (само)представљања и изражавања, културне навике, обичаје, знања, са апсорпционом и апликабилном моћи која се протеже од језика у смислу културног артефакта до културне употребе физичког простора, изгледа као да је реч о некој врсти предметног каталога истраживања која су у когнитивној антропологији вршена у претходних пола века и која се врше и данас. С друге стране, не бисмо погрешили ни када бисмо тврдили да се слично односи и на српска етнографска, етнолошка и антрополошка ис- траживања која су се обављала било у организацији локалних устано- ва или појединаца, било од стране националних установа, практично, у протекла два века, нити на она која и даље трају. Најшире схваћен појам нематеријалне културне баштине не доноси, дакле, новост у предметном смислу када је у питању овдашња етнологија и антропологија, али ње- гово скретање пажње на духовни, концептуални, идеацијски, симболич- ки поредак онога што се проучава отвара нове могућности за међусобно унапређивање интерпретативног и презентационог домена рада домаћих етнолога и антрополога.
Ključne reči: когнитивна антропологија, нематеријална културна баштина, народна култура, стваралаштво