ОД ФУРУНЏИНИЦЕ ДО ПЕКАРЕ
Apstrakt: „Од фурунџинице до пекаре“ је рад који на неки начин представља наставак и допуну Црниловићевог истраживања о фурунџијама које је приређено под називом „Фурунџијски занат“. Он разматра проблематику која се односи на појаву и развој тог заната у Србији уопште; бави се сличностима и разликама с другим занатима, и његово прилагођавање савременом добу. Највише података о том занату, осим извора из стручне литературе, прикупљено је у разговору са старим пекарима у Београду, пре свега с двојицом београдских пекара: Томом Миљковићем, велемајстором београдског пекарства и Богданом Јовановским, пекарем који се у свом раду још ослања на традицију. С њима је разговор вођен у више наврата крајем 2004. и у 2005. години. Занимљива је и чињеница да је Манакова кућа – данас музеј- легат – дуго, све до почетка шездесетих година XX века била фурунџијска радња, хлебарница. По причи старијих житеља у њеном приземљу била је пекара коју је водио пекар Столе, отприлике све до 1953/1954. године.
Ključne reči: Град, еснафи, занати, радионица, пећ, фурунџија, пекар, сомун, хлеб