Konceptualne osnove paleopsihologije Vojina Matića u kontekstu srpske etnologije
Apstrakt: Rad analizira konceptualne osnove paleopsihologije Vojina Matića u kontekstu srpske etnologije. Matić je izneo srpsku posleratnu psihoanalizu i na njegovoj praksi i idejama su, u drugoj polovini dvadesetog veka, stasale generacije psihoanalitičara. Paleopsihologija predstavlja kasni, najinovativniji i najproblematičniji deo njegovog opusa koji je, pak, izvršio snažan uticaj na srpsku psihoanalitičku kritiku i konačno je okrenuo humanistici. Matić je pošao stazom devetnaestovekovnog jednolinijskog evolucionizma putem koga je psihoanalitičke koncepte primenio na interpretaciju etnografskog, antropološkog i arheološkog materijala praistorijskih i istorijskih perioda. Iako pionirsko, njegovo delo nije uspelo da prevaziđe probleme inherentne primeni klasične psihoanalize na proučavanje društva (transpoziciju psiholoških mehanizama pojedinca na zajednicu, društvo, kulturu), što je rezultiralo petrifikovanim sistemom nesposobnim da se oblikuje prema analiziranom materijalu. Rad prepoznaje intenzitet uticaja Matićeve paleopsihologije na srpsku psihoanalitičku kritiku i smešta je u širi kontekst etnologije u Srbiji. Ovim smeštanjem se rasvetljuje činjenica da je Matić svoj sistem zasnovao na opštim mestima jedne zastarele etnologije koja je 70-ih već bila na izdisaju, dajući joj (prevashodno delu Veselina Čajkanovića) psihoanalitički obrt. Na samom kraju, rad nudi razumevanje Matićevog palepsihološkog sistema kao „jake“ paranoidne teorije, odnosno teorije koja specifičnim mehanizmima asocijativnosti i anticipacije apsorbuje svaki etnografski, antropološki i arheološki podatak te metastazira u jedan samodovoljni i hermetični sistem, nešto što ni samom Matiću nije promaklo kao moguća struktura sopstvene misli.
Ključne reči: Vojin Matić, paleopsihologija, psihoanaliza, srpska psihoanalitička kritika, srpska etnologija, paranoidna teorija