РУРАЛНО ДВОРИШТЕ КАО КОМУНИКАЦИЈСКИ ПРОСТОР

Miloš Matić

Apstrakt: У овом раду разматрам рурално двориште, које до сада није привлачило већу пажњу антрополога, а конкретан повод за разматрање јесу поједина дворишта за чије су уређење употребљене многобројне бетонске фигуре. Рурална дворишта, са или без фигуралних украса, овде разматрам у оквиру културе становања, као продукте вернакуларне архитектуре, и у оквиру општих поставки антропологије простора. Двориште посматрам као уређени простор којим се комуницира начин живота у домаћинству, и као интеракцијски простор чланова домаћинства и непосредног социјалног окружења. Употребу разних елемената (живих и неживих) за уређење дворишта схватам као систем објектификованих значења који је конструисан у оквиру расположивих културних кодова и помоћу којег поседници дворишта (породица) изражавају свој однос према широј заједници. Двориште је и лиминални простор чијим се уређењем успоставља интеракција између изразито приватног простора куће и јавног простора руралне заједнице.

Ključne reči: двориште, простор, уређење, место, комуникација, вернакуларна архитектура

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Antropologija, y. 2020, no. 20 (3), pp. 251-272