Роман „Снежни човек“ Давида Албахарија. Антрополошко читање

Marija Brujić

Apstrakt: У овом раду се служим идејама књижевне антропологије да књижевна дела представљају легитимно поље антрополошког рада. С тим у вези, анализирам роман „Снежни човек“ (1996) Давида Албахарија из његове тзв. „канадске трилогије“. Намера ми је да скренем пажњу на могућности и потен- цијале антрополошке анализе српске књижевности настале у Канади, имајући на уму да, колико је мени познато, не постоји слично истраживање. Да ли је предуслов успешне интеграције прве генерације имиграната добро познавање страног језика, престижан и добро плаћен посао и високо образовање? С тим у вези, да бих испитала ову хипотезу упоређујем роман с Албахаријевом збирком есеја „Дијаспора и друге ствари“ и његовом радном биографијом; на примеру романа проверавам идеју Роберта Парка о мигранту као „маргиналном човеку“ а у анализи користим метод „развојни модел интеркултуралне сензитивности“ америчког социолога Милтона Бенета. Водим се резултатима неких досадашњих истраживања радних миграната која сугеришу да су непознавање језика земље пријема, низак и лоше плаћен посао и слабо образовање главни фактори који утичу на њихов низак ниво интеграције. С друге стране, показујем на примеру образованог јунака из романа да адаптација, интеграција и позитивне емоције као што су задовољство и срећа не морају да корелирају са нивоом образовања, језичком компетенцијом и престижним запослењем. Због тога предлажем да се у студијама миграција подједнако истражује не само шта мигранти раде и како се понашају већ и како се осећају у новој средини. У том случају као етнографска грађа могу да служе и књижевна дела, поготово она са примесама аутобиографских елемената.

Ključne reči: књижевна антропологија, миграције, „Снежни човек“, Давид Албахари, развојни модел интеркултуралне сензитивности

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Etnoantropološki problemi, y. 2020, no. 15 (1), pp. 129-153