KO PLAĆA CENU NEPLAĆENOG KUĆNOG RADA I KAKO SE PREMA TOM PITANJU ODNOSE EVROPSKA I DOMAĆA LEVICA?
Apstrakt: Podela na produktivni i reproduktivni rad je uspostavljena klinom koji je u sferu rada zakucao kapitalistički sistem. Vladajuća ekonomska paradigma prepoznaje produktivnu vrednost tržišnog rada, dok se neplaćeni kućni rad i briga o porodici određuju kao „reproduktivan,“ usmeren na reprodukciju porodice ili na agregatnom nivou – stanovništva. Na neprimerenost ove podvojenosti ukazali su marksistički orijentisan feminizam i feministička ekonomija. Ovi pristupi su ukazali da „reproduktivni“ rad generiše ekonomske vrednosti pa se može smatrati u punom smislu „produktivnim“. U radu je izložena procena ekonomske vrednosti ovog rada koja zapravo predstavlja vrednost koju žene investiraju u reprodukciju domaćinstva/porodice kao i reprodukciju buduće radne snage i članova/ica društva. To je vrednost koja se od žena prisvaja i predstavlja meru njihove eksploatacije u privatnoj sferi ali i sferi društvene reprodukcije kapitalizma. Feministički pristupi nude različita rešenja za ovu socijalnu nepravdu, od nadnice za kućni rad do modela univerzalne brige koji ne samo da vodi preraspodeli odgovornosti u kućnom radu i brizi o drugima, već ima potencijal da transformiše i sferu plaćenog rada i na novi način poveže dve sfere rada, produkcije i reprodukcije koje je kapitalizam podvojio. Politčke partije levice u Evropskom parlamentu prepoznaju značaj teme, i doprinele su usvajanju EU Direktive o usklađivanju privatnog i poslovnog života. To je još uvek daleko o transformacije podele rada i rodnih odnosa, ali predstavlja korak u pravcu rešenja koje su predlagale feministkinje. Među političkim strankama levice na domaćoj političkoj sceni svest o problemu prisutna je kod vanparlamentarne Socijaldemokratske unije koja nema uticaja na zvanične politike.
Ključne reči: rodne nejednakosti, neplaćeni rad, briga o porodici, ekonomska vrednost, politike