Да ли су антрополозима потребни музеји? Антрополошка анализа улоге етнолога-антрополога у музејима
Apstrakt: Музеји и научна дисциплина етнологија и антропологија одувек су повезани – било да је реч о антрополошким сакупљањима пред- мета током рада у колонијалним администрацијама, било о истраживањима и сакупљањима у сопственим културама, под утицајем романтичарске парадигме. Бавећи се овим двема темама, те истражујући превасходно њих, у зависности од географског подручја на којем су радили, етнолози- антрополози се до данас а приори сврставају да раде у збиркама које доживљавају као своје – етнографске и колонијалне. Међутим, школовање у доменима ове научне дисциплине отвара етнолозима-антрополозима могућност да се баве најразноврснијим збиркама, на различите начине, због чега их не би требало по аутоматизму сврставати у поменуте две. Управо ми је циљ да овим радом, уз помоћ метода аутоетнографије, с једне стране, као и прегледа релевантне антрополошке и музеолошке литера- туре, с друге стране, установим да ли су етнолози-антрополози обучени само за колонијалне и етнографске музеје / збирке. Стога у раду анали- зирам улогу етнолога-антрополога у неколико типова музеја – етнограф- ски, колонијални, музеји науке и технике, како бих расветлио два питања: да ли су етнолози-антрополози погодни само за рад у етнографским и колонијалним збиркама, као и да ли су етнолозима-антрополозима музеји уопште потребни, или су – обрнуто – антрополози потребни музејима.
Ključne reči: етнологија-антропологија, музеји, музеологија, музејске збирке, истраживање