Традицијска знања, вештине и технологије очувања намирница – културно наслеђе
Apstrakt: Исхрана спада у егзистенцијалне активности човека, али се уједно може посматрати и као једна од накултурализованијих људских активности, која у савременој цивилизацији добија готово бесконачан број образаца понашања, најчешће утемељених у давној прошлости и потом развијаних у невероватан број варијација. У модерним истраживањима не посвећује се готово никаква пажња конзервацији намирница када се говори о култури исхране, иако су у традицијској култури развијене мно- ге вештине конзервације прехрамбених намирница. Етнографија исхра- не аргументује тврдњу о архаичности културе исхране с обзиром на то да се многе конзервиране намирнице, превасходно месо и млеко, директно потом користе као храна, без накнадне обраде. Због тога је битно то што из специфичности вештина конзервације произилазе и специфични укуси, који се потом утилизују као средства локалног или регионалног идентитета. У раду су презентоване све кључне вештине очувања намирница у традицијској култури, а потом су кроз призму употребе у функцији идентитета те вештине размотрене као својеврсно културно наслеђе, често очигледно али непрепознатљиво. Рад разматра како у савременом друштву у Србији традицијске вештине конзервације намирница могу бити витално наслеђе – не као антитеза модерности, већ управоуз коришћење принципа модерног тржишног друштва и потреба за истицањем локалног диверзитета у домену исхране.
Ključne reči: знања, вештине, технологије, конзервација, традицијско, намирнице, култура исхране, културно наслеђе, одрживост