Dok svi ne ustanemo: aspekti tradicionalnih pogrebnih praksi i ceremonija u Tadžikistanu
Apstrakt: Fokus ovog istraživanja je predstavljanje etnografskog pogleda na pogrebne prakse i srodna verovanja o životu posle smrti u Tadžikistanu. Rad daje pregled literature na temu koja predstavlja centralno mesto u istorijskim i etnografskim studijama, kao i pregled različitih praksi iz kojih se sastoji pogrebni običaj. Ovaj doprinos ograničava se na prostor Tadžikistana, kao i odgovarajuće i paralelne ceremonije posmatrane među Tadžicima iz drugih država, koje se nakratko spominju. Doprinos ovog članka je kako u pregledu literature u vezi s ovom temom, tako i u diskusiji o važnosti pogrebnih rituala i tome kako se zajednice osećaju tim povodom, te šta za njih znače razlozi za obavljanje ovih ceremonija. Završni deo rada raspravlja o najnovijim društveno-političkim događajima u Tadžikistanu, gde je vlada sprovela propise o kontroli pogrebnih praksi, uključujući tugovanje, žalost, pomen odlazećem pokojniku i veličinu groba. Građa za ovaj prilog prikupljena je putem grupnih i pojedinačnih intervjua sa ljudima iz različitih krajeva Tadžikistana (april-septembar 2014), ličnih opservacija, kao i prethodnih studija u vezi s ovom temom.
Ključne reči: Tadžikistan, pogrebni običaji, smrt, etnografija, tradicije, islam