Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja
Apstrakt: Stanovište da muzeji predstavljaju činjenice, objektivno i nepristrasno, dominira kako javnim, tako i profesionalnim diskursom muzeja. Međutim, široko rasprostranjena ideja da muzejima možemo da verujemo – jer su prestižni autoriteti, nezavisne istraživačke ustanove, moralno i intelektualno neutralne, u stalnoj potrazi za znanjem – jeste pogrešna. Od momenta nastanka muzeja, preko njegovih različitih tipova, do danas, niti jedan muzej, odnosno muzejski stručnjak, nije bio neutralan. Muzeji su društveni konstrukt, a u njihovom temelju je i politika. Ipak, mit o neutralnosti muzeja opstaje, posebno zahvaljujući velikom broju muzeja čiji stručnjaci i dalje ponosno svoja znanja koriste za prikupljanje i predstavljanje muzejske građe na navodno neutralan i objektivan način, bez uplitanja i uključivanja u svakodnevnicu i realnost. Ova je hipokrizija evidentna i u Srbiji, belodana kada je reč o istorijskim narativima, ali očigledna i u stalnim postavkama i izložbama arheološkog materijala, kao i u domenu muzejskih arheoloških istraživanja. U radu se razmatranju primeri prividne neutralnosti, nacionalni, regionalni i gradski muzeji koji autorizuju dostignuća i superiornost nacije, glorifikuju srednjovekovnu istoriju ili proslavljaju veze s Rimskim carstvom, oni koji su prestižna demonstracija moći, ali i primeri ličnih interesovanja i vrednosti koji su formirali javni diskurs. Sva razmatranja otvaraju i važno pitanje etike u muzejima.
Ključne reči: neutralnost muzeja, politički muzej, muzejske postavke, muzejska arheologija, etika u muzejima, Srbija