Društveno pamćenje i primenjena kritika: O pretvaranju poezije u ideološku batinu
Apstrakt: Tema ovog teksta je društveno pamćenje, koje autorka razume kao posledicu složenih odnosa savremene politike, istorije i kulturne produkcije u najširem smislu reči. Kao i za većinu autora koji se bave društvenim pamćenjem, i za nju je ovaj fenomen neodvojiv od procesa stvaranja nacije. U kontekstu izgradnje nacija u Istočnoj Evropi uslovljenost ovih fenomena prepoznaje se u specifičnoj ulozi koju su odigrali jezik i književnost u tim procesima. Zato se u ovom regionu, možda izrazitije nego drugde, na polju kontrole društvenog pamćenja, i posebno u kontroli nad interpretacijom starijih književnih dela, uvek ogledala hijerarhija moći. ]oš više, moć se na tom polju belodano potvrđivala. Vezivanjem svog istraživanja za jugoslovensku naciju, period neposredno posle Drugog svetskog rata i funkciju književne kritike u uspostavljanju jugoslovenskog kanona tumačenja prošlosti, autorka u ovom tekstu ispituje jedan od načina oblikovanja društvenog pamćenja u vremenu aktivne izgradnje jugoslovenske nacije. Fokus istraživanja je na socijalnoj uslovljenosti konstruisanja pamćenja od političke anticipacije savremenih i budućih potreba društva. Preispitujući tezu o društvenom pamćenju kao izrazu nastojanja države da naciji objasni njenu prošlost i prilagodi je aktuelnim potrebama, autorka u istraživanju prati posleratnu reinterpretaciju nekoliko klasičnih autora koji su ušli u jugoslovenski kanon tumačenja prošlosti.
Ključne reči: društveno pamćenje, jugoslovenski nacionalizam, primenjena kritika, klasici, reinterpretacija, revolucionarni realizam, Milan Bogdanović