Трансформација бојаџијског заната у Крагујевцу

Nataša Nikolić

Apstrakt: У времену када се друштвене и привредне околности толико промене да занат постаје непотребан, занатлије изналазе начин да опстану тако што су своју делатност прилагођавају новим потребама, производима и услугама. Управо је трансформација бојаџијског заната у радње за хемијско чишћење, која се одвијала од краја шездесетих година 20. века до данас, потврда ове способности занатлија да опстану у промењеним условима. Од десетак бојаџијских радњи, колико их је радило током 20. века, у Крагујевцу, почетком 21. века остала је једна радња у којој се на традиционалан начин боје вунене тканине, а која истовремено обавља и послове хемијског чишћења. Овим радом покушаћемо да објаснимо значај који су бојаџије имале у историји одевања, околности у којима су се занатлије образовале и радиле у 19 и 20. веку, узроке гашења овог заната, као и прелазак на послове хемијског чишћења.

Ključne reči: терминологија, бојаџије, историјат, образовање, технологија, веровања, хемијско чишћење

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Гласник Етнографског музеја, y. 2017, no. 81 (81), pp. 39-58