ВЕРБАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ УЧТИВОСТИ: ИНДИРЕКТНИ ГОВОРНИ ЧИНОВИ
Apstrakt: Ако пођемо од Грајсовог уверења да је комуникација човекова интенционална делатност, усмерена ка успостављању односа са другим лицима, логично је претпоставити да одговарајућа употреба језика има кључну улогу у остварењу тог циља. Искази, поред значења и функције, поседују и одређену етичку и психо-социјалну димензију, што значи да њихова формулација не зависи само од комуникационих намера говорника, већ и од различитих ванјезичких околности везаних за институционални контекст и идентитет учесника комуникационог чина. Овај рад даје преглед социопрагматичких теорија које се баве интерперсоналним аспектима комуникације и, у вези са тим, разматра два кључна појма: учтивост као један од основних услова човекове вербалне интеракције и индиретни говорни чин као дискурсну стратегију у функцији њене реализације.
Ključne reči: учтивост, индиректни говорни чин, импликатура, принцип кооперативности, принцип учтивости