РАЗВОЈНИ ЛУК И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЧИТАОНИЧКОГ ПОКРЕТА У ВОЈВОДИНИ: СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ ДО 1918. ГОДИНЕ
Apstrakt: Читаонице као културне институције настају у времену када су књига и писана реч све више продире у шире слојеве друштва, које своје потребе за читањем, знањем и информацијама остварује преко разних читалачких клубова. Оно што издваја српске читаонице у Војводини у односу на исте у Европи и Србији је, несумњиво, њихов изразито национални карактер и борба за остварење основних људских права. Посматрајући ширу слику појаве читаоница, оне се не могу класификовати само као претече јавних библиотека, него пре свега и као националне културне институције, које су имале просветну, културну и политичку улогу. Са становишта библиотекарске струке, оне су својом основном делатношћу, читањем, формирањем фондова периодике и књига, и ширењем писане речи испуњавале функције јавних библиотека. На основу чињеница изнетих у овом раду можемо тврдити да је читаонички покрет оставио дубок траг у националном и културном препороду српског народа не само у Угарској, него и у другим крајевима настањеним српским становништвом, те обезбедио добру основу за развој јавног библиотекарства код Срба у послератним годинама.
Ključne reči: српске читаонице, историјски развој, Војводина, 19–20. век, делокруг рада