„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta
Apstrakt: Migracije su složen društveno-politički i ekonomski proces koji u Jugoslaviji, nakon Drugog svetskog rata, započinje već pedesetih godina XX veka. Odlazeći na, kako su tada mislili, privremeni rad, Jugosloveni su stalno naselili zapadnoevropske zemlje i razvili novi kulturni kontekst u kome i danas žive. Jedan od fenomena proisteklih iz tog kulturnog konteksta jesu srpski klubovi, nastali procesima razdvajanja jugoslovenskih klubova počevši od osamdesetih godina XX veka, pod uticajem društveno-političkih dešavanja u zemlji matici. Od devedesetih godina XX veka, vodeći se nacionalnom ideologijom, nastaje i manifestacija Evropska smotra srpskog folklora Srba u dijaspori i regionu koju ću razmatrati u ovom radu. Smatram da je to jedna od najznačajnijih manifestacija današnjice, kada se sagledavaju politike rada i odnosi među srpskim klubovima u dijaspori. Kao primarna funkcija ove smotre ističe se očuvanje etničkog identiteta. Ipak, dubljom analizom uočava se i njen dominantan ekonomski aspekt koji se prikriva pod parolom „autentičnosti”. Cilj mi je da u ovom radu dekonstruišem i sagledam sastavne delove ovog fenomena, stoga ću Evropsku smotru sagledavati kroz pet opozitnih parova: komercijalno vs. nekomercijalno; autentično vs. izmišljeno; primordijalizam vs. konstrukcionizam; vreme smotre vs. svakodnevica i političnost vs. apolitičnost.
Ključne reči: Evropska smotra, srpski klubovi, migracije, identitet, komoditizacija, folklorizam