Temples in the Ghassulian Culture: Terminology and social implications
Apstrakt: Arheološke diskusije o ritualima, naročito u kontekstu praistorijske arheologije, tiču se najčešće njihovih materijalnih ostataka, uključujući i ostatke sakralne arhitekture. Prvi, a ujedno i suštinski važan korak u interpretaciji takvih ostataka jeste njihova precizna identifikacija i kategorizacija. U arheološkom žargonu postoji mnoštvo termina koji se mogu primeniti na arheološke predmete i ostatke arhitekture za koje se pretpostavlja da su bili od ritualnog značaja, među kojima su i termini hram i svetilište. Tokom bezmalo jednog veka istraživanja Gasulske kulture južnog Levanta, razni ostaci arhitekture koji su iskopani na lokalitetima poput Teleilat Gasula, Gilata i En Gedija, interpretirani su kao hramovi ili svetilišta, pri čemu su ova dva termina korišćena uglavnom kao sinonimi. Poređenjem pretpostavljene sakralne arhitekture ovih lokaliteta dolazi se do zaključka da se oni među sobom umnogome razlikuju, dok su eksplicitne definicija termina koji se koriste retke. Cilj ovog rada je da, poredeći arhitekturu ovih lokaliteta, ali i različite interpretacije gasulskog društva i mesta koje institucija hrama u njemu zauzima, istraži na koji je način interpretiranje arheoloških ostataka kao hramova uticalo na razumevanje društvene organizacije Gasulske kulture i da, s tim u vezi, ukaže na važnost jasnog definisanja šta termini kojim se označava neka arhitektonska celina znače u specifičnom kontekstu koji se istražuje.
Ključne reči: hram, halkolit, terminologija, ritual, društvena kompleksnost, gasulien, Levant