СПЕЦИФИЧНО СТ ПИРОТСКОГ ЋИЛИМАРСТВА У ПЕРИОДУ 1945–2015
Apstrakt: У раду се представљају резултати теренског истраживања пиротског ћилимарства, који се односе на теме везане за нематеријалну културну баштину – традиционално учење и преношење знања, социјални аспект самог ћилимарства и ћилимарки, веровања и обичаји и сл. Тема се проучава из угла кустоса етнолога, а фокус анализе помера се са предмета на ствараоца и корисника. Теза у раду је да се и у послератном периоду јавља константа пиротског ћилимарства која га прати од самог настанка: препуштеност самоорганизацији, спонтаном прилагођавању потребама тржишта, уз периодичну интервенцију државних институција. Указује се на чињенице да су жене сеоског порекла у послератном периоду утицале на интензивирање и ревитализацију ткања пиротског ћилимарства, придајући му притом специфична својства, која се сагледавају са аспекта прераде вуне и елемената ткачког процеса. Са друге стране, континуитет и традиција преношења ткачких вештина по женској линији сагледава се на примерима ћилимарки градског порекла, али и на примерима Ромкиња. У делу који се односи на традиционално преношење и учење знања анализирају се методе стицања ткачких вештина, кроз које се паралелно одвијају и процеси акултурације и социјализације новопридошлих жена. Рад се, поред писаних извора и фотографија, у највећој мери заснива на етнографској теренског грађи, сакупљеној на узорку од 28 испитаника, рођених у интервалу од 1926. до 1961. године.
Ključne reči: ћилимарке, Пирот, ћилим, социјализам, Задруга, учење, стваралаштво