ZBOG ČEGA JE ISPRAVLJANJE ISTORIJSKIH NEPRAVDI U SRBIJI KONTROVERZNO?
Apstrakt: U ovom tekstu analiziram na koji način se u Srbiji danas, nakon komunizma i rata odvija proces ispravljanja istorijskih nepravdi, kroz dva najupečatljivija i najkontroverznija primera rehabilitacije: to su rehabilitacija Ravnogorskog, četničkog pokreta i nedavno okončana rehabilitacija njegovog lidera, Dragoljuba Draže Mihailovića. Navedene primere sam odabrala zbog njihove istorijske uloge oko koje se još uvek vode žustre polemike u stručnoj i široj javnosti, u Srbiji i van nje. U radu se ne bavim detaljima samih polemika kao ni utvrđivanjem istorijskih činjenica, već se fokusiram prvenstveno na javni, politički regionalni društveni kontekst u kome se odigravaju ovi procesi jer oni svedoče o posledicama ovako sprovedenog ispravljanja istorijskih nepravdi. U ovom članku ilustrujem tezu da ovi procesi rehabilitacije u mnogo većoj meri odražavaju savremenu političku klimu revizije doskora važeće interpretacije istorije nego što su usmereni na uspostavljanje „pravde“ i nadoknade za žrtve komunističkog režima. Ovi duboko politizovani i kontroverzni sudski procesi imaju za posledicu, umesto pomirenja sukobljenih strana, naknade štete ili poravnanja nanesene štete žrtvama, izazivanje novih unutrašnjih sukoba i novih tenzija u regionu.
Ključne reči: ispravljanje istorijskih nepravdi, četnici, Ravnogorski pokret, rehabilitacija, revizija istorije, interpretacija istorije, Dragoljub Draža Mihailović.