ЕТНОГРАФСКА МУЗЕОЛОГИЈА: ОД ЕТНОГРАФИЈЕ ДО АНТРОПОЛОГИЈЕ – МУЗЕАЛИЗАЦИЈА ПРЕДМЕТА ОД НОВИХ МАТЕРИЈАЛА
Apstrakt: Етнографска музеологија у Србији последњих деценија улази у процесе концептуалних редефиниција. До скора превасходно усмерена ка традиционалним сеоским заједницама и музеализацији тзв. етнографских предмета – материјализованих културних сведочанстава израђених искључиво од природних материјала, технолошког домета ручне или занатске израде, није подразуме- вала прикључивање нових, полимеризованих материјала и предмета од пластике, израђених индустријским технологијама. Креирање, свакодневно коришћење, симболична комуникација и културни значај предмета од пластике, изложени на поставци Пластичне деведесете у Етнографском музеју током 2010. године, довели су до значајног помака у музеолошким етнографским поимањима нових материјала и њихове културне употребе. Говорећи о наизглед културно безвредним сведочанствима, и указујући на на бројне сегменте свакодневног живота становништва у Србији у последњој деценији 20. Века, отворила простор за музеолошке моделе комуникације антрополошким концептима културе. У таквом дискурсу, музеолошко-антрополошки фокус може бити усмерен ка употреби силикона – културно контекстуализованих силиконских имплантата у функцији телесних редефиниција, што би надаље указало на својеврсну интраперсоналну и интерперсоналну комуникацију путем искуства "пластике изнутра".
Ključne reči: етнографија, антропологија, етнографска музеологије, симболична комуникација, пластични