АНАЛИЗА ПОЗИТИВНОГ И НЕГАТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ЕКОНОМСКОМ ПОТЕНЦИЈАЛУ ГЕОГРАФСКЕ, ИСТОРИЈСКЕ И ИДЕНТИТЕТСКЕ ПОВЕЗАНОСТИ СА МОТИВОМ ВАМПИРА У СРБИЈИ
Apstrakt: Сведоци смо светски раширеног феномена експлатације не само лика "Грофа Дракуле" већ и мотива вампиризма уопште како у популарној књижевности и кинематографији тако и кроз музејске или туристичке туре. Постоје делови света који у контексту "вампирског" туризма предњаче у екскузивности понуде будући да су културно и географски повезани са веовањима у вампире или су чак локални вампири кроз историју постајали светски познати. Поред Румуније која је одавно комерцијализовла свог Дракулу, Србија има велики потенцијал да оствари посебно атрактивну понуду вампирске туре. Наиме, Србија је земља у којој не само да постоји традиција веровања у вампире готово хиљаду година, већ је западни књижевни а касније и филмски вампир (укључујући и Стокеровог Дракулу), настао управо захваљујући забележеним случајевима вампиризма у Србији 18. века. Овај рад се бави управо начином на који различите интересне групе приступају идеји о комерцијализацији како национално популарних тако и светски познатих вампира у Србији. У раду je анализиран негативан, односно позитиван став према коришћењу мотива "локалног вампира", који су становници и представници три села и једног града износили у медијима. Анализа ових иницијатива обухвата спор Ваљева и Зарожја око права на коришћење "Саве Савановића" као свог, односно став села Кисиљево и Медвеђа која покушавају да избришу "локалне вампире" из колективног сећања и идентитета села. У оба случаја, позитивног или негативног става према идентитетској вези са "локалним вампиром" покушавам да свхватим утицај социо – економског контекста и миграција на став и иницијативе које ова места заступају.
Ključne reči: Дракулијански туризам, вампирски туризам, Сава Савановић, Петар Благојевић, Арнаут Павле, Зарожје, Кисиљево, Медвеђа, идентитет, економија