Фотографске приче сватовског ритуала
Apstrakt: У раду је примењен интердисциплинарни приступ како би се из постмеморијске позиције анализирале фотографске меморабилије високоформализованог сватовског ритуала из колекција потомака и становника планинског славонског села Ђурчића на Папуку, које су снимљене у аутентичном простору овог руралног микроколектива, у периоду социјалистичке Југославије. Извршена је критичка анализа културно-антрополошко-етнографског микронаратива у контексту ширег комунистичко-социјалистичког друштва. Уз семиолошку анализу и појам мобилности из психоаналитичке теорије, неопходно је било користити сазнања географије, историје, етнологије, антропологије, социологије, социолингвистике, феминистичке теорије, теорију фотографије и студије културе. Фотографија је посматрана као документарни материјал о културном хабитусу једне микрозаједнице у чврсто структурираној свадбеној церемонији, пуној симболичних значења. Она је, тако, искоришћена за реконструкцију слике о селу Ђурчићима и његовим становницима. Истраживање је показало како фотографија, као видљив израз једног друштвеног односа отјеловљеног у ритуалу, задовољава потребу за репрезентацијом, при чему долази до потврђивања личног, породичног, родног, патријархалног, културног, вјерског и националног идентитета.
Ključne reči: ритуал, сватови, фотографија, Ђурчићи, социјалистичка Југославија, репрезентација, идентитет