Сан о лепоти и спасавање прошлости: фотографије Петра Аранђеловића
Apstrakt: Фотографије Петра Аранђеловића, нишког дворског фотографа, настале крајем 19. века, много су више од пуких докумената с краја века, на граници двају светова: Европе и Оријента. Ове фотографије, пре свега, испуњавају услове за реконструкцију идеалног и оствареног реда у друштву чији су исечци, јер су на њима личности („значајне“ и „обичне“) и тренуци који су се, у том времену и простору, сматрали важним, или бар важнијим од неких других. Истовремено, оне нам показују на који се начин ту, на конкретном месту и у конкретном времену, схватала и обликовала лепота; односно, показују нам како су се комбиновала три погледа на свет: оријентални – владајући до 1878. године, нови грађански – изразито проевропски декларисан, и сеоски – још увек обликован углавном у складу с релативно конзистентном традицијом. Аранђеловићева љубав према егзотици, Оријенту и индивидуализацији личности, које је сачувао на својим фотографијама, израз су романтичарског схватања света, те места и улоге уметности у њему. Своје романтичарске снове уобличавао је у складу са сопственим сензибилитетом и уграђивао их у своје најзначајније фотографије, од којих су само неке сачуване до данас. Упркос чињенци да се оно што је Аранђеловић радио тада сматрало занатом, а не уметношћу, он је недвосмислено био прави уметник романтичарског доба, спреман да раскине с конвенцијама и храбро изрази личне визије.
Ključne reči: Петар Аранђеловић, фотографија, 19 век, романтизам, Србија