ОБИЧАЈИ ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА КОД СРБА У БАЧКОЈ
Apstrakt: У раду се говори о обичајима животног циклуса који су били израз традиционалног модела мишљења и понашања српског станов- ништва у Бачкој до друге половине 20. века. Такви обичаји се евоцирају у наративима који припадају култури сећања, а које приповедају казивачи старије доби. Стварна доживљена обредна пракса указује на прилагођавање старих облика ритуала и стварање нових сходно времену у којем се живи. Доживљени ритуали у прошлости често се разликују од стварних, иако се сматрају наставком традиционалног понашања становништва. Ипак, доживљени облици ритуала и они који се преносе у нарацијама и сећању, комплементарни су у срединама где постоји континуитет у породичној заједници, тј. када је остварен заједнички живот више генерација под истим кровом и где се изграђена микрообредна пракса преноси с генерације на генерацију као део идентитета. Код других породица, где је присутан генерацијски вакуум и просторно раздвајање, није могуће говорити о континуитету стварних модела понашања. У овом раду се представљају наративи старијих казивача из насеља у околини Сомбора, Новог Сада и Титела, као и они делови из архивске грађе и литературе који се баве, условно речено, традиционалним моделом културе.
Ključne reči: обичаји, ритуали, животни циклус, Бачка, српска традиција