TRANSITION POLITIQUE, USAGE DE LA TRADITION ET CHANGEMENT DE LA PRATIQUE RITUELLE DANS LES VILLAGES DE SERBIE, 1987-1991
Apstrakt: ПОЛИТИЧКА ТРАНЗИЦИЈА, УПОТРЕБА ТРАДИЦИЈЕ И ПРОМЕНА ОБРЕДНЕ ПРАКСЕ У СЕЛИМА СРБИЈЕ 1987-1991 Рад представља покушај да се уз помоћ четири примера традиционалне обредне праксе у селима Србије (крстоноше у Доњој Трепчи, Ускрс у Штрпцу у Сиринићкој жупи, Оро-коло баба и Богојављење у Врачевом Гају у Банату) размотри природа односа између политичке транзиције и праксе употребе традиције. У раду се проверава претпоставка по којој настојања различитих протагониста да употребе елементе претходно постојеће, односно обновљене националне или локалне традиције за остваривање циљева који са коришћеним облицима традиције нису интринсички повезани представљају важан фактор дугорочне промене традиције. Аутор предлаже увођење аналитичке разлике између првог и другог таласа обнове традиционалних обреда на почетку деведесетих година двадесетог века. Први, веома краткотрајни талас аутор повезује са развојем својеврсних ритуала катарзе унутар већ постојећих обредних форми каo што су крстоноше, током којих се првенствено старији учесници ослобађају потиснутих емоција попут беса, срама и жалости које су крили од других и себе током година комунистичке репресије. Други талас, који убрзо следи након првог, доводи се у везу са етницизацијом и национализацијом религијских обреда попут Ускрса или Богојављења у фази све заоштренијих националних односа у федерацији која се увелико распадала. У закључку, аутор уопштава неке од налаза до којих је дошао током анализе наведених случајева.
Ključne reči: Транзиција, традиција, традиционализам, употреба традиције, сеоска обредна пракса, ритуали катарзе, национализам