PROMENE U OBRASCIMA SAMOUBISTVA U 20. VEKU. (SOCIJALNA) HIJERARHIJA BEZNAĐA?
Apstrakt: Uticaj društva na samoubistvo je velika enigma koju sociolozi pokušavaju da odgonetnu još od Dirkemovog doba. Determinante na koje je ukazao Dirkem u svojoj slavnoj studiji deluju i danas, ali su artikulisane na izmenjene načine. Tokom perioda industrijalizacije na Zapadu u XIX veku stope samoubistva su snažno rasle, ali su stagnirale ili opadale tokom čitavog XX veka. Ovo protivreči katastrofičkoj viziji po kojoj ekonomski razvitak nužno vodi patološkim formama individualizma, povećanoj izolaciji, te tako i većoj izloženosti samoubistvu, i navodi na razmišljanje o novim formama socijabilnosti koje imaju zaštitnu funkciju u najrazvijenijim modernim društvima. Snažno povećanje stopa u Kini, Indiji i Rusiji u XX veku, možda ukazuje na slične obrasce destabilizacije društva povezane sa industrijalizacijom kakve je Zapad poznavao u XIX veku. Preokret u stopama po godinama starosti u najrazvijenijim zapadnim zemljama možda je najupečatljiviji rezultat novijih istraživanja. U Dirkemovoj eksplikativnoj šemi, pravilno povećanje stopa sa starošću tretirano je kao „prirodna činjenica“. Međutim, počev od naftnih kriza 1970-tih, stope samoubistva mladih brzo rastu, dok stope samoubistva starih stagniraju ili opadaju. Snažan porast kod mladih ukazuje na krizu u konstrukciji identiteta gde su nezaposlenost, dekvalifikacija, neizvesnost i nesigurnost na tržištu rada istovremeno i znak nepriznavanja lične vrednosti od strane društva. Uz to, Dirkemov zaključak „la misère protège“ više ne stoji, bar za razvijene zapadne zemlje: stope pravilno rastu kako se ide od vrha prema dnu društvene hijerarhije. Broj samoubistava sledi kretanje društva, na duži i kraći rok. Ako je društvo u stanju da stavi svoj pečat na tako lični čin kao što je samoubistvo, ono to čini sa još većom snagom na druge aspekte života.
Ključne reči: samoubistvo, privredni razvoj, društvena integracija, društvena klasa, rod, doba starosti