Uzori, Maro, ravnine – poezija, magija, obred
Apstrakt: Lirska narodna pesma, koja se gradi na arhaičnim predstavama sveta, često svoja ishodišta zasniva na obredu i magiji. Među stihovima koji „preslikavaju“ i „komentarišu“ verovanja u odgovarajuću moć bilja važno mesto pripada jednoj Vukovoj pesmi, u kojoj se govori o tome kako dragi, imajući na umu pomenuta svojstva flore i magiju kao sredstvo za pridobijanje ljubavi, nastoji da izleči svoju voljenu od ljubavnih jada, zatim da je navede da zavoli njega i, na kraju, da mu dođe da se s njim ljubi. Ovu pesmu takođe je zabeležio, a zatim i publikovao u varijantnom obliku, S. N. Davidović, nakon njega štampao je Luka Grđić-Bjelokosić kao svatovsku, a štampana je i u Zborniku za narodni život i običaje Južnih Slavena. Pesma o kojoj je reč, u svoja četiri varijantna oblika koji su predmet analiza, primer je i transponovanja magije u poeziju. I dok se u njenim površinskim slojevima prepoznaju verbalni tragovi magije, akcionalni nastavljaju da postoje skriveno sve dok pesma traje, što su i njene analize pokazale.
Ključne reči: tradicionalna kultura Srba, bilje, lirska narodna pesma, magija, obred