Прича о циганском змају: еволуциони приступ наративима

Jelena Čvorović

Apstrakt: Овај рад представља резултат антрополошке примене метода еволуционе психологије и теорије на проблематику социјалне и репродуктивне стратегије ромске популације у Србији, с нагласком на моделовање образаца понашања као на битан елемент сваке такве стратегије. Предмет овог рада јесте бихејвиорална нормативистика имплицирана једном ромском причом/наративом, а циљ успостављање везе између социо- културних образаца понашања и стратегија одржања заједнице у разноврсним историјским, друштвеним, културним и економским условима. Главни јунак – Циганин у обрађеном наративу показао је све оне особине које и иначе Цигани 1 негују као свој адаптивни механизам, али и начин живота од кога нерадо одустају – лукавство, преваре, крађе, номадски начин живота, сиромаштво, бедан социјални положај, необразованост, бројно потомство итд. У свему томе, Циганин као јунак приче успева захваљујући својим особинама трикстера, тј. довитљивошћу, преварама, сналажљивошћу и лукавством. Другим речима, наратив с једне стране, верно одсликава друштвену стварност Цигана у Србији, како у прошлости тако, рекло би се, и у садашњости, док с друге стране преноси потомцима модел успешне адаптације и опстанка. Анализа показује да дотична прича не само што пружа објашњење циганског начина живота, већ га и потврђује и шта-више позитивно валоризује. Такође, разматра се значај наратива за истраживање популација које поседују искључиво оралну културу, као и значај наратива за еволуциону антропологију, и истиче се да они служе не само преношењу знања које се сматра значајним у оквиру неке заједнице, већ и као преносници модела пожељног понашања.

Ključne reči: Српски цигани, орална традиција, еволуција

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Гласник Етнографског института САНУ, y. 2007, no. 55 (1), pp. 205-215