Човек или натчовек: концепт хероја у античкој грчкој религији и/или политици
Apstrakt: Реч херој пољављује се у старогрчком у два значења. У једном значењу користи се за означавање дивинизованог бића које је живело животом смртника, али је, због заслуга или неког значајног дела, након смрти заслужило божански статус. Једно од питања којима се у раду бавим јесте и то да ли се херојски култ развио из култа предака. Наиме, не ради се само о томе да постоје бројне паралеле између погребних ритуала, култа предака и култа хероја, већ је дошло и до преношења делова ритуалне праксе из једног култа у други. Реч је о агонима, надгробним надметањима која су се одржавала као последња ритуална етапа на сахранама племства. Друго значење речи херој односи се на чувеног и храброг ратника, који је спреман да положи живот како би стекао бесмртну славу и наставио да живи у социјалној сфери, у сећању својих потомака. Овај епски наратив био је експлоатисан много пута у току грчке историје, послуживши као прикладна матрица за конструисање идеала храброг ратника, спремног да погине за своју отаџбину кад год је то неопходно. Упркос очитој разлици између два значења која је покривала реч херој, несумњиво је да су од доба оснивања полиса, оба хероја била коришћена од стране државе (полиса) и употребљена за политику која је вођена. Анализа представља само део комплексних односа у сфери ритуализације смрти.
Ključne reči: херој, полис, религија, арустократија, демократија, eпска поезија