Рађање олимпијског пламена: античка Грчка и европски идентитет (II)
Apstrakt: Модерне Олимпијске игре, установљене 1896. године, представљале су један од одјека вишевековне фасцинације западне Европе антиком. Феномен обожавања антике довео je до новог редефинисања прошлости европске цивилизације, до напуштања библијске приче и постепеног настајања секуларне приче коју зовемо модерном историјом, у којој су Грчка и Рим постале главне референце о пореклу. Исти процес довео je и до формирања националних држава које су, осим прављења сопствених националних историја, заједничко културно порекло виделе у античкој Грчкој. Наравно, Гали, Франци или Германи имали су мало тога заједничког са старим Грцима; модерне европске нације уједињује то измишљање слике антике и убеђење да je она извориште њиховог културног идентитета. Не само да су, на пример, Французи и Енглези, крајем 18. века веровали да воде порекло од античке Грчке, него су ту причу потом успешно „продали" и модерним Грцима, a потом и остатку света. У вези са тиме, у овом тексту говорим о генези и трансформисању идеје о оживљавању Олимпијских игара — од настанка „мита о пореклу", који су модерне европске националне државе нашле у античкој Грчкој, до преношења тих светиња култа прошлости у данашњу Кину, тачније - измишљања кинеског „грчког" порекла. „Света места сећања" европских националних држава уграђују се на овај начин у причу о прошлости и идентитету Кине, постају њена „античка" традиција.
Ključne reči: обожавање антике, националне државе, Грчка, (нео)хеленски идентитет, Олимпијске игре