УПОТРЕБА МУЗЕАЛИЗОВАНИХ ЗНАЊА КАО АГЕНСА ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ И РАЗВОЈА

Miloš Matić

Apstrakt: У конвенционалном дефинисању музеја, музеологији се обраћамо као историјској дисциплини. Јавно мњење музеје доживљава као чуваре прошлости. Наспрам таквог схватања данас се све чешће музејима поставља императив институционализованог покретања друштвених промена. Ова два приступа појму музеја на први поглед чине антитетичку релацију, два међусобно искључива читања друштвеног смисла музеја. Може ли онда антрополошка музеологија, као дисциплина која се бави музеализацијом базичних образаца човековог мишљења и понашања, да понуди превазилажење ове антитезе? Ако узмемо да је музеј једна од најзначајнијих цивилизацијских тековина, јер акумулира и тезаурира до сада стечена човекова знања и тиме, попут неких других институција, управо осигурава свеукупну надоградњу нових знања, онда он може да понуди релевантне моделе мишљења који су цивилизацијски „оверени“, али непревазиђени и погодни за решавање конфузних социјалних ситуација. Музеј можемо да посматрамо као тренутну, а уједно временски померљиву тачку ослањања будућности на прошлост. У овом раду се, полазећи од тога да пре свега музеји антрополошког типа треба да тезаурирају нематеријалну културну баштину, разматра могућа улога музеја у иницирању и регулисању прихватања модела мишљења и понашања, изведених декодирањем музеализованих човекових знања. Помоћу конкретних случајева разматра се давање позитивног одговора на питање да ли музеј, као институција у чијем дефинијенсу лежи прошлост, може да буде креатор будућности.

Ključne reči: Етнолошки и антрополошки музеј, модел мишљења, тезаурација, знање, промена

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Музеји, y. 2008, no. 1 (1), pp. 7-20